Зграда парламента

Крајем 19. века, у време економског процвата након Аустро-угарске нагодбе, јавила се потреба за сталном и достојанственом законодавном зградом. На конкурс расписан 1882. године стигло је деветнаест предлога, али победник је на крају био Имре Штајндл. Његова визија била је зграда која комбинује величанственост средњовековне готике, монументалност ренесансних купола и раскош барокних ентеријера.

Изградња је започела 1885. године и трајала је 17 година. Важна историјска чињеница је да су ствараоци веровали да зграда мора бити "чедо мађарске земље":

• Домаћи материјали: Скоро искључиво су коришћени мађарски грађевински материјали.

• Златна декорација: Унутрашњи сјај обезбеђује укупно 40 килограма 22-каратног злата.

• Мађарски мајстори: На њој су радили најбољи домаћи занатлије и уметници тог доба, од витража које је израдио Микша Рот до Золнаи керамике.

Димензије зграде парламента су импресивне: дужина је 268 метара, а највећа ширина 123 метра. Симетричан распоред зграде одражава некадашњи двокоморни парламентарни систем: у северном крилу заседала је Горња кућа, а у јужном Доња кућа (данашња Народна скупштина). Ова два дела повезује централна Куполна сала, где се од 2000. године чувају Света круна и крунидбени знаци, уз пратњу наоружане страже.

Скулптуре на фасади и у унутрашњости приказују велике личности мађарске историје, владаре и војсковође, стварајући непрекидан дијалог са садашњошћу. Чак и висина куполе од 96 метара није случајна: она подсећа на годину доласка Мађара (896) и хиљадугодишњицу постојања државе (1896).

Током реконструкције Кошутовог трга 2014. године, приоритет је дат пешачком саобраћају и повећању зелених површина, чиме је моторни саобраћај уклоњен из непосредне околине. У духу одрживости, центар за посетиоце који представља историју парламента смештен је под земљу, како не би нарушавао историјски изглед, а истовремено функционише уз модерне, енергетски ефикасне системе грејања и хлађења. За очување стања зграде примењују се строге квоте за посетиоце, а онлајн систем продаје карата минимизује употребу папира и време чекања, чиме се смањује локална бука и утицај туризма на животну средину. Зграда парламента је тако не само наслеђе прошлости, већ и одговорно управљан културни драгуљ сачуван за будућност.

- уреднички садржај -