Као туриста против расипања хране – мали избори, велики утицај

недеља, 24. август 2025. 11:36

Путовање је искуство које је уско повезано са гастрономијом. Када истражујемо нови град, често је прва ствар коју радимо да пробамо локалне специјалитете, уживамо у богатом избору на хотелском доручку или на тераси пријатног ресторана. Али док откривамо нове укусе, лако се може десити да наручимо превише или да половина оброка остане на нашем тањиру. Ова наизглед ситна навика један је од покретача глобалног расипања хране.

Iskustvo putovanja usko je povezano s gastronomijom. Kada otkrivamo novi grad, često je prva stvar koju radimo da probamo lokalne specijalitete, uživamo u bogatom izboru na hotelskom doručku ili na terasi prijatnog restorana. Ali dok uživamo u novim ukusima, lako se desi da naručimo previše ili da polovina hrane ostane na tanjiru. Ova naizgled sitna navika jedan je od pokretača globalnog rasipanja hrane.

Свеж доручак у хотелу на обали мора, богат избор на шведском столу – често је то прва асоцијација на наша путовања. Укусна јела и разноврсна понуда доносе не само гастрономско уживање, већ указују и на озбиљан проблем: глобално расипање хране. Управо зато је посебно значајно што Турска сада планира дубинску реформу: влада жели да новим гастро-законом смањи традиционални систем шведских столова. У будућности, хотели и ресторани би могли да понуде више à la carte избора, како би гости наручивали само онолико колико заиста могу да поједу – циљ је јасан: значајно смањење расипања, јер, како се наводи у извештајима, у земљи се годишње по особи баци око 102 килограма хране, док се само хлеба дневно баци 12 милиона комада. Али шта туриста може да уради против расипања хране када крене на одмор?

Свесни избори приликом наручивања

Као туристи, често нас води радозналост: желимо све да пробамо, јер ко зна када ћемо се поново вратити на исто место. Ипак, вреди зауставити се на тренутак и размислити колико заиста можемо да поједемо. Наручивање мањих порција не само да смањује расипање, већ нам омогућава да пробамо више различитих јела, а да притом храна не заврши у смећу.

Снага локалних састојака

Храна није само укус, већ и прича. Ако бирамо ресторане који користе локалне састојке, индиректно смањујемо губитке хране повезане са транспортом и емисијом угљен-диоксида. Осим тога, директно подржавамо локалне фармере, произвођаче и заједнице, за које свака куповина доприноси егзистенцији и очувању традиције.

САВЕТ: У Мишколцу, Хотел Палота и Вегалома Бисторант редовно организују гастро вечери у којима су у центру пажње састојци из шуме Бук која окружује град – па чак и локална туристичка организација сада нуди програме где током путовања малим возом можете упознати шумске састојке, а затим их пробати у облику тематске вечере.

Паковање остатака није срамота

Дуго се веровало да је непријатно замолити да се остатак хране спакује. Данас је, међутим, у све више земаља потпуно природно да гост понесе кући оно што није могао да поједе. Ако се не устручавамо да искористимо ову могућност, не само да спречавамо расипање, већ добијамо још један оброк који нас сутрадан може подсетити на укусе путовања.

Проналажење одрживих смештаја

Све више хотела и пансиона улаже видљиве напоре у смањење расипања хране. Ова места често нуде мање порције на шведским столовима, дигитално мере остатке или сарађују са локалним невладиним организацијама у спасавању хране. Ако свесно бирамо такве смештаје, својим путовањем шаљемо поруку: важно нам је да угоститељство не подразумева непотребно расипање.

Снага малих навика

Борба против расипања хране не мора подразумевати велике подвиге. Више се ради о томе да и током путовања обратимо пажњу на своје мале навике: да не узимамо више хране него што нам је потребно, да ценимо јела направљена од локалних састојака и да сматрамо природним да остатке можемо сачувати за касније. Сви ови једноставни избори заједно имају огроман утицај, јер сваки залогај који не бацимо значи да одговорније користимо ресурсе наше планете.

Расипање хране није само морално или економско питање, већ глобални изазов који у основи обликује нашу будућност. Једна трећина произведене хране никада се не поједе, док широм света милиони људи гладују. Сваки корак у расипању – од производње до транспорта и потрошње – непотребно оптерећује животну средину, троши питку воду, енергију и доприноси емисији гасова са ефектом стаклене баште. Није случајно што је смањење расипања хране један од циљева одрживог развоја УН-а (СДГ 12 – Одговорна потрошња и производња).

У туризму је овај проблем још израженији: хотелски шведски столови, богата понуда у ресторанима или брза храна доприносе томе да велика количина хране заврши у смећу. То не оптерећује само ресурсе локалних заједница, већ подрива и кредибилитет туризма. Све више путника тражи места где се видљиво ради на одрживости – где смањење расипања није празно обећање, већ стварност са мерљивим резултатима.

Расипање хране није само „проблем будућих генерација”: већ данас утиче на наше животе – кроз раст цена хране, екстремне временске услове изазване климатским променама или друштвене тензије. Зато је кључно да сви актери у туризму – туристи, пружаоци услуга, дестинације и доносиоци одлука – заједно раде на решењу. I-DEST није само систем за мерење, већ платформа која помаже да свакодневне одлуке доведу до глобалних промена.

Планирана регулатива у Турској јасно показује да су мере на нивоу владе неопходне за сузбијање расипања хране. Ипак, промене се не могу постићи само законима: свака одлука путника, свака одговорна пракса хотела и ресторана може допринети томе да богата понуда не значи и расипање. Ако шведске столове све више замене свесни избори и вредновани залогаји, путовање ће постати истовремено искуство и одговорност – пут којим туризам може кренути ка одрживијој будућности.