Изложба о историји виноградарског краја у Тарцалском Институту за виноградарство и винску производњу

Историја Берберајске Куће је нераскидиво повезана са породицом Ракоци и златним добом Токај-Хеђаље. Порекло зграде датира из 17–18. века, када је као посед кнежева Ракоци имала кључну улогу у организацији берби, обради грожђа и складиштењу кнежевских вина. Према усменом предању и историјским изворима, сам кнез Ференц II Ракоци је боравио у овој згради током јесењих радова. Елегантне засвођене просторије, дебели зидови од цигле и просторије које воде до подрумског система служиле су професионалном функционисању винарије тог доба. Од краја 19. века, посебно након периода поновног засађивања винограда после филоксере, зграда и околно имање постали су једна од најважнијих база за домаћа виноградарска и винска истраживања, задржавајући своју првобитну сврху у служби квалитетног узгајања грожђа и производње вина.

Изложба постављена унутар зидова Берберајске Куће првенствено представља историју саме зграде, њених некадашњих власника, као и развој винског региона Токај-Хеђаље. Поставка води посетиоце кроз кључне моменте у формирању винског региона, упознајући их са културом узгајања грожђа и производње вина од раног новог века до савременог доба. Посебан акценат је стављен на историју локалних сорти грожђа и процес који је токајски асу учинио светски познатим у краљевским и кнежевским дворовима.

Поред историјске изложбе, Ракоци Берберајска Кућа нуди аутентично искуство Хеђаље за своје посетиоце. У оквиру програма, гости могу да се упознају са винима из сопствене производње Института, као и да, уз стручног водича, обиђу историјски подрум који се протеже испод зграде.

Ракоци Берберајска Кућа је једна од природних станица за благи и одговорни туризам. Њена локација је стратешки значајна: налази се директно на раскршћу које води ка Андраши Курии и статуи Благословљеног Христа. Захваљујући томе, органски је повезана са различитим бициклистичким и пешачким стазама које пролазе кроз Хеђаљу, те с посебном пажњом дочекује путнике који стижу на еколошки прихватљив начин, бициклом или пешке.

Одрживост се, међутим, овде не огледа само у зеленој мобилности, већ и у очувању културних и аграрних вредности. Сам Институт представља изузетан центар за очување и истраживање вредности винског региона, који кроз очување традиционалних сорти грожђа, заштиту генетског фонда региона и научно неговање историјског наслеђа осигурава да јединствени културни пејзаж Токај-Хеђаље остане сачуван за будуће генерације.

- Уреднички садржај -