Kako možeš doprineti globalnom očuvanju zdravlja tokom svog odmora

Jedan od najvažnijih koraka koji možemo preduzeti jeste indirektna podrška lokalnoj ekonomiji i kroz to zdravstvenoj infrastrukturi lokalnih zajednica. Kada umesto međunarodnih luksuznih hotela ili globalnih lanaca brze hrane odemo u restoran koji vodi lokalna porodica ili kupujemo voće na pijaci od lokalnih proizvođača, novac koji potrošimo ostaje direktno kod lokalnog stanovništva.

Zamislimo: kada na pijaci u Tajlandu ili Keniji kupimo nešto od lokalnog prodavca, tih nekoliko dolara direktno doprinosi tome da prodavac obezbedi čistu pijaću vodu za svoju porodicu ili plati osnovne lekove i medicinsku negu za svoje dete. Svesna potrošnja nije samo ekonomska pomoć, već ključni temelj za poboljšanje kvaliteta života i fizičkog blagostanja u razvojnim regionima.

Odgovorna kupovina i ishrana na pijacama ima i drugu, izuzetno strogu stranu: transport hrane preko državnih granica. Mnogi smatraju da je donošenje svežeg voća, mesnih proizvoda ili grickalica iz susednih zemalja lep gest ili zgodna užina za put, ali unošenje ovih proizvoda predstavlja ogroman biološki i zdravstveni rizik za zemlju domaćina. Nekontrolisana, zaražena ili nekvalitetna hrana može uneti strane štetočine, bakterije ili viruse koji mogu uništiti lokalnu poljoprivredu i izazvati ozbiljnu krizu u bezbednosti hrane.

Zbog toga se u mnogim delovima sveta danas suočavate sa drastičnim kaznama ako pokušate da unesete sveže proizvode preko granice. Na primer, u Japanu vlasti strogo kontrolišu meso, povrće i voće: ako neko pokuša da ilegalno ili prikriveno unese takve proizvode, suočiće se sa visokim novčanim kaznama koje mogu dostići milione jena, pa čak i zatvorskom kaznom u ekstremnim slučajevima. Slična stroga karantinska pravila i ozbiljne kazne važe i u Kini, gde je unos svežeg voća takođe zabranjen za strane putnike kako bi se zaštitio domaći ekosistem od unetih bolesti. Ako želimo podržati SDG 3, najsigurnije pravilo je da hranu kupujemo i konzumiramo tamo gde se trenutno nalazimo.

Drugi ključni stub održivog turizma je zaštita naše okoline i kritičnih izvora vode. Na mnogim popularnim turističkim destinacijama, poput određenih delova Indonezije ili Indije, nedostatak čiste pijaće vode i neadekvatno upravljanje otpadom predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik, širenje epidemija i infekcija za lokalno stanovništvo. Kišnica koja se zadržava u plastičnom otpadu na otvorenom, na primer, idealno je mesto za razmnožavanje komaraca koji prenose malariju ili denga groznicu.

Ako tokom putovanja koristimo sopstvenu, višekratnu flašu za vodu umesto da svakodnevno kupujemo 3-4 plastične flaše za jednokratnu upotrebu, direktno smanjujemo ovaj otpad. Ako uz to koristimo biorazgradive čvrste šampone i ekološki prihvatljive proizvode za ličnu higijenu, štitimo lokalne reke i podzemne vode od hemijskog zagađenja. Ovim preventivnim korakom aktivno štitimo lokalno stanovništvo od hroničnih bolesti uzrokovanih zagađenjem okoline.

Očuvanje sopstvenog zdravlja i zaštita zemlje domaćina usko su povezani. Odgovorna priprema pre putovanja, uključujući obavezne i preporučene vakcine – poput onih protiv žute groznice, hepatitisa ili tifusa – naša je osnovna obaveza. Time sprečavamo da nenamerno unesemo ili širimo zarazne bolesti u regionu gde lokalno stanovništvo možda nema nikakvu zaštitu.

Na licu mesta, umesto iznajmljivanja automobila, odlučimo se za lokalni javni prevoz ili istražimo gradove pešice ili iznajmljenim biciklom. Ova odluka direktno smanjuje emisiju sitnih čestica i štetnih gasova. Sa čistijim vazduhom doprinosimo prevenciji astme i drugih respiratornih bolesti kod lokalnog stanovništva, dok hodanje ili vožnja bicikla efikasno podržavaju našu fizičku kondiciju i mentalno blagostanje.