Svetski dan turizma - Kako održivost vođena podacima menja globalna putovanja

Međunarodni turizam direktno i indirektno doprinosi skoro 10 procenata globalnom bruto domaćem proizvodu (BDP), prema globalnoj ekonomskoj analizi WTTC-a, dok je svako deseto radno mesto u svetu povezano sa ovim sektorom. Nakon brzog oporavka posle pandemije, broj međunarodnih dolazaka turista ponovo je premašio psihološku granicu od 1,4 milijarde, prema podacima UN Tourism World Tourism Barometer-a , što donosi ogromne prihode regijama koje primaju turiste. Međutim, ova masovna mobilnost odgovorna je za skoro 8,8 procenata globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, prema opsežnom istraživanju Nature Climate Change, što ukazuje na dubok jaz između rasta i ekološkog opterećenja.

Rast turizma vrši ogroman pritisak na najpopularnije destinacije. Kada destinacija dostigne granice svoje kapacitiranosti, prirodni ekosistemi se narušavaju, lokalno stanovništvo biva potisnuto iz svojih domova, a vrednost turističkog iskustva drastično opada. Kao odgovor na to, Venecija je uvela dnevne ulazne takse kako bi zaštitila istorijski centar grada, dok Island i Amsterdam koriste ciljano usmeravanje posetilaca i ograničenja u marketingu kako bi se borili protiv negativnih efekata prekomernog turizma.

Značajan deo emisija ugljen-dioksida dolazi od avio i drumskog saobraćaja, ali i potrošnja energije i vode u smeštajnim objektima, kao i količina otpada, predstavljaju ozbiljno opterećenje. Međutim, postoje impresivni međunarodni primeri pionirskih rešenja: Lapa Rios Eco Lodge u Kostariki, smešten u srcu kišne šume, dokazuje uspeh poslovanja zasnovanog na 100% obnovljivoj energiji i lokalnim zajednicama, dok je skandinavski hotelski lanac Scandic pokazao put sektoru ukidanjem plastičnih bočica za sapun i optimizacijom ciklusa pranja tekstila. Za promene je neophodna tačna procena situacije. Bez pouzdanih podataka i merljivih pokazatelja nemoguće je donositi efikasne odluke, bilo da se radi o upravljanju protokom posetilaca ili radu bez otpada.

Put ka održivoj tranziciji vodi kroz modernu tehnologiju i inteligentnu upotrebu podataka. Upravljanje vođeno podacima omogućava destinacijama da u realnom vremenu prate iskorišćenost kapaciteta, mere ekološki otisak pružalaca usluga i ciljano podstiču odgovorne navike putovanja. Na primer, Švajcarska je kroz mrežu Grand Train Tour izgradila integrisane digitalne rasporede i infrastrukturu kako bi podstakla putovanja vozom, dok Kopenhagen kroz inicijativu CopenPay digitalno nagrađuje turiste koji koriste bicikle ili učestvuju u volonterskim ekološkim akcijama.

Prema međunarodnim istraživanjima, više od 75 procenata putnika izjavljuje, prema globalnom izveštaju o održivosti Booking.com-a baziranom na podacima, da u narednoj godini žele da biraju održivije opcije. Potražnja, dakle, postoji, a zadatak je transformacija ponude. Digitalne platforme i strukturisani sistemi za reviziju i sertifikaciju – poput međunarodnog Good Travel Seal ili Green Destinations okvira – predstavljaju most između svesnih putnika i odgovornih pružalaca usluga, garantujući kredibilitet i eliminišući „zeleno pranje“.

Svetski dan turizma podseća nas da svaki akter u sektoru ima uticaj na krajnji rezultat. Na donosiocima odluka je da stvore okvire koji podstiču održivost, na pružaocima usluga je da obezbede transparentno i zeleno poslovanje, dok je na putnicima da budu svesni i odgovorni. Na Novom Zelandu, obaveza Tiaki Promise, koju potpisuju posetioci, pokazala je kako kultura putovanja može postati integralni deo očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa. Turizam može ostati sredstvo kulturne razmene i ekonomskog prosperiteta samo ako sačuvamo vrednosti zbog kojih putujemo.